OVAKO BI IZGLEDAO SUKOB RUSIJE I NATO: Posle mesec dana jedna od ove dve sile bila bi potpuno nadjačana i potučena
Vladimir Putin je nedavno predstavio novo rusko naoružanje i time izazvao mnoge rekacije na Zapadu.
Kako piše Ekonomist, po većini merila NATO je u prednosti nad Rusijom. Amerika i njeni saveznici potrošili su 871 milijardu dolara na vojne budžete 2015. godine, u odnosu na 52 milijarde koliko je izdvojima Moskva. Ali realnost na terenu mogla bi da bude drugačija.
Kako je objavila korporacija “RAND”, Rusija sada ima značajnu lokalnu superiornost u bilo kakvom sukobu sa NATO blizu svojih granica. Ukupne snage NATO bile bi previše za Rusiju, ali u ranim stadijumima sukoba, tokom prvih mesec dana ili duže, alijansa bi bila nadjačana, navodi se.
Od ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, NATO je pojačao vojno prisustvo u Baltiku. Do prošlog leta pakt je imao 4.530 vojnika blizu ruske granice u četiri grupe koje su vodile Nemačka, Britanija, Kanada i SAD. Prema sporazumu iz 1997. godine, vojnici nisu stalno raspoređeni već se konstantno rotiraju.
NATO je takođe ojačao rezerve od oko 5.000 vojnika koji mogu da se rasporede za nedelju dana, međutim i Alijansa se slaže da to nije dovoljno da ubedi Rusiju da bi svaki napad bio napad na ceo pakt.
Ono što brine komandire NATO-a je velika borbena moć koju Rusija može da koncentriše u vrlo kratkom roku u baltičkom regionu. “RAND” je otkrio da bi Rusija u tenkovskoj borbi brojno nadjačala NATO u odnosu 5,9 prema jedan, u pešadijskom 4,6 prema jedan, a u artiljeriji čak 270 prema nula. I dok bi NATO imao značajnu prednost u vazduhu, efikasnost aviona bi se brzo smanjila kada se suoče sa najsnažnijom protivvazdušnom odbranom na svetu.
Ruska prednost nad NATO paktom veća je i zbog mogućnosti brzog popunjavanja snaga korišćenjem internih linija saobraćaja, kaže Ben Beri sa Međunarodnog instituta za strateške studije. S druge strane, NATO nije sačuvao svoju hladnoratovsku transportnu infrastrukturu – mostovi ne mogu da podnesu težinu tenkova, a pruge nisu namenjene vagonima za teško naoružanje.
NATO ima mnogo prostora da unapredi konvencionalno odvraćanje. Mogao bi da stalno rasporedi snage u Baltiku sa više oružja, održava redovne i velike vojne vežbe, da uloži u jačanje internih linija saobraćaja, a same članice NATO mogu da više izdvajaju za rekonstrukciju kopnenih snaga za konflikt visokog intenziteta.
Da li je NATO sposoban za takav fokus je diskutabilno. Njegovi južni članovi više brinu o prilivu migranata, a Francuska se bori protiv pobune u Sahelu. U novom nemačkom koalicionom sporazumu pitanje oružanih snaga je na 156. od 177 strana.
The Economist
